Na Javnoj tribini u organizaciji Foruma bošnjačkih intelektualaca na kojoj je uvodničar bio Predsjednik Stranke za Bosnu i Hercegovinu i kandidat za člana Predsjedništva Bosne i Hercegovine Amer Jerlagić, a tema je bila “Pitanje državne imovine unutar i van Bosne i Hercegovine”.

Tom prilikom Jerlagić je istakao da je Bosna i Hercegovina kao čovjek koji ima jedno plućno krilo. Živi sa 50 % kapaciteta. 54 % teritorije BiH je državna imovina koja nije u funkciji.

BiH je po Daytonu država, ali ne i funkcionalna. BiH je po gruntu - zemlja. Ako uknjižbom državne  imovine na niže nivoe vlasti (entitete, kantone i općine) prestane biti zemlja, prestat će biti i država. Ako se državna imovina uknjiži na državu BiH, ostat će zemlja i time će krenuti ka putu funkcionalnije države.

Vlasništvo nad državnom imovinom je osnovna atribucija svake državnosti, pa i bosanskohercegovačke istakao je Jerlagić. Moguće vlasničko razdržavljenje BiH u korist entiteta otvara mogućnost njenog nestanka i disolucije. Time bi se međunarodni sporazum o sukcesiji bivše SFRJ u BiH realizirao kao sporazum o njenoj unutarnjoj sukcesiji.  

Posebna oblast je borba za državnu imovinu izvan BiH u Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Desetine milijardi KM državne imovine BiH iz tzv. Aneksa G leži u ove tri susjedne države u potpunosti bez funkcije i na putu smo da ostanemo bez te imovine. U tom pogledu institucije vlasti u Bosni i Hercegovini moraju hitno reagirati. 

Jerlagić je shodno navedenom istakao da su prioriteti kada je u pitanju državna imovina:

-​Donošenje Zakona o državnoj imovini koji bi regulisao obuhvat državne imovine.

-​Institucionalne pretpostavke (staranje Agencije).

-Formiranje registra državne imovine (pokretna i nepokretna imovina, javnainfrastruktura, naslijeđena imovina, prirodni resursi,  nematerijalna imovina, itd.)

-​Klasifikacija državne imovine.

-​Vrednovanje državne imovine.

-Utvrđivanje državne imovine koja se po svojim obilježjima (eventualnim ograničenjimaraspolaganja) ne može smatrati imovinom raspoloživom za slobodno upravljanje (npr. imovinakoja podliježe procesu restitucije)

-Formiranje i aktiviranje portfelja državne imovine (poseban fokus na poslovne prilikepoduzetnika sa državnom imovinom - nekretninama, prirodnim resursima...)

-​Definisanje državnih institucija odgovornih za proces upravljanja državnom imovinom.

-Redefinisanje uloge državnih institucija koje se trenutno pojavljuju u ulozi upravitelja ilikorisnika pojedinih oblika  državne imovine.

-​Institucionalno i profesionalno upravljanje državnom imovinom.

-​Procjena efekata od upotrebe pojedinih oblika imovine i mogućnosti utrživosti imovine.

-​Sveobuhvatno i standardizirano izvještavanje.

Moderator Javne tribine akademik prof.dr. Suad Kurtćehajić Predsjednik Foruma bošnjačkih intelektualaca i nosilac liste za državni parlament je istakao da se nakon sporazuma o sukcesiji bivše SFRJ koji je zaključen u junu 2001. godine a ratificiran u junu 2004. godine jedino problem nastao kod Bosne i Hercegovine i to zbog njenog entitetskog ustrojstva. Naime posebno manji entitet u Bosni i Hercegovini je zauzeo stav da je nepokretna imovina bivše SFRJ koja se nalazi na prostoru tog entiteta njeno vlasništvo. Naime prema principima Sporazuma o sukcesiji nepokretna imovina bivše SFRJ je vlasništvo republika na čijem se prostoru te nekretnine nalaze. Shodno tome morala se je kompletna nepokretna imovina na prostoru Bosne i Hercegovine knjižiti kao njeno vlasništvo a onda država može preko svojih organa entitetima dati određena prava korištenja. Međutim protivno međunarodnim standardima manji entitet se ponašao kao da se je on državni teritorij a ne administrativna jedinica unutar Bosne i Hercegovine i uzrpirao pravo koje shodno Sporazumu o sukcesiji pripada samo federalnim jedinicama bivše SFRJ kao novostvorenim državama. 

Ovdje je potrebno uključiti muđunarodnu zajednicu a posebno pet zemalja nekadašnje Kontakt  grupe koji su svjedoci i garanti Dejtona kao i Visokog predstavnika da se problem razriješi na isti način kao što je to urađeno kad su pitanju ostale države nastale disolucijom SFRJ a to je da se sva državna imovina ima knjižiti na državu Bosnu i Hercegovinu u pogledu vlasničkih prava istakao je akademik Suad Kurtćehajić.

Također institucije vlasti moraju mnogo više pažnje posvetiti imovini Bosne i Hercegovine u Hrvatskoj i drugim susjednim zemljama kako bi se zaustavila besomučna pljačka dobara Bosne i Hercegovine od strane njenih susjeda završio je akademik Kurtćehajić. 

(FENA) B. D.